Двострука женидба Соколовић-Ибре 0001    Диван купи будимски везиру 0002    У Будиму у своју дахиру, 0003    Све му лале на диван изашле. 0004    Дервишпаша њему говорио: 0005    „Чуј, везиру цару на мухуру! 0006    Де нам право и правично кажи, 0007    Што с’ скупио диван око себе?“ 0008    Хоће везир, своју диже главу, 0009    Првој лали својој говорио: 0010    „Дервишпаша, лало најмилија, 0011    Најмилија и најпаметнија! 0012    Ја ако сам диван покупио, 0013    Лало моја, јест ми за потрибу. 0014    Све ви лале у Будиму знате, 0015    Колико сам јако остарио: 0016    Брада ми је била на вилици, 0017    А ја ништа од евлада немам, 0018    Јесам удов осто у Будиму, 0019    А у мене добро достојање: 0020    Добру имам на чифлуку кулу, 0021    Тријест ата и сребрних рахта, 0022    Па ја имам три тимара раје, 0023    У двама су дрвени чардаци, 0024    У сваког сам кнеза поставио; 0025    А код сваког дрвена чардака 0026    Ја по триста имадем димова. 0027    Сваки тимар даје на годину 0028    За трећину по тридесет кеса, 0029    У трећем је кула од камена, 0030    Око куле хиљаду димова, 0031    А у кули субаша и кнеже. 0032    Имам до три скеле на Дунаву, 0033    Свака скела баца на годину 0034    Пуних триста под мухуром кеса. 0035    Све ће моје прећи на другога, 0036    Кад ја ништа од евлада немам. 0037    Него, лало прва код колина! 0038    Чуо јесам за добру дивојку 0039    Ниско доли а у Коморхану, 0040    Липу Јелу коморханског бана. 0041    Да је мајка родила јунака, 0042    Сестра брата да је отхранила, 0043    Јуначким га пасом опасала, 0044    Који б’ курбан главу учинио, 0045    Па би добра коња поклопио, 0046    Те би сишо билу Коморхану, 0047    Изнио ми Јелу дивичицу: 0048    Ја би њега чирјак учинио, 0049    Ја би њему кулу поклонио, 0050    Што је код ње хиљаду димова.“ 0051    Дервишпаша своју диже главу, 0052    Па он вели будимском везиру: 0053    „Чуј, везиру цару на мухуру! 0054    Унђур није куга поморила, 0055    Јер још у њем имаде јунака. 0056    Де напиши ситну бујрунтију, 0057    Па је подај хазнадару своме, 0058    Нек је носи од града до града, 0059    Нек обзнани сваком поглавару: 0060    У свакога имаде јунака, 0061    Не ће ли се таки јунак наћи.“ 0062    Кад те везир разумио ричи, 0063    Он се фати дивит и калема 0064    И артије књиге неписане, 0065    Па он пише ситну бујрунтију, 0066    Добавио хазнадара Мују, 0067    Даде њему ситну бујрунтију, 0068    И још Муји наустице каже, 0069    Да је обзнани сваком поглавару. 0070    А хазнадар посиде алата, 0071    Добар алат наре показује, 0072    Он се баца и десно и ливо, 0073    Испод кова жива ватра сива, 0074    На ноздрве полићу димови, 0075    Ко кад пред њим пуцају кубуре, 0076    Цик га стоји као присојнице, 0077    Ама јека баш ко рањеника. 0078    Стаде шкрипа врата од хајата, 0079    А на врата сумбуљ-удовице. 0080    Трзају се џамали пенџери, 0081    На пенџере дивојачке главе, 0082    Свака стару довикује мајку: 0083    „Моја мајко, гледај са пенџера, 0084    Види, мајко, везирева сина!“ 0085    Кад погледа мајка са пенџера, 0086    Свака ћери вели код пенџера: 0087    „Давор ћери, у мене једина! 0088    Оно није везирево дите, 0089    Вен хазнадар будимског везира. 0090    Благо мајци, која га родила 0091    И паметна по свиту послала! 0092    Благо друзи, којој сритно дође, 0093    Оној души, којој суђен буде, 0094    Која њега успитоми душа 0095    На јастуцих, па на билој руци!" 0096    А Мујага хаје и не хаје, 0097    Он у гриву гледа алатову, 0098    Јер се боји помамну алату, 0099    Да му не би ђема ујагмио, 0100    Јер би ишо, куд је њему драго. 0101    Искочи га граду на капију 0102    Крај хајрата цара Сулејмана 0103    И отишће низ Мухачко равно, 0104    Управи га низ Унђуровину. 0105    Све он хода од града до града, 0106    У свакоме каже бујрунтију, 0107    Нико је се па да прими не ће, 0108    Јер је мучно Коморхану сићи, 0109    Главу своју курбан учинити. 0110    Мујо хода мисец и недиљу, 0111    Вавик ситну носи бујрунтију. 0112    Седамдесет обађе градова, 0113    Најзад сиђе до Пожеге биле, 0114    Па отален на Канишко равно: 0115    Већ му алат ни с миста не мере, 0116    Изнад њег се чавке улитају, 0117    Надају се смрти алатовој. 0118    Врло Мујо нујан и зловољан, 0119    Па се својим атом преговара: 0120    „Мој алате, десно крило моје! 0121    Камо срића, да смо погинули, 0122    Да овог дана нисмо дочекали! 0123    Камо срића од Бога драгога, 0124    Да смо сами сишли Коморхану, 0125    Ми би до сад Јелу избавили, 0126    Ја би тамо кости оставили.“ 0127    Кад изиђе на по поља равна, 0128    Под њим алат земљи полетио, 0129    Мртав паде на мерају траву. 0130    Мујо за њим сузама пролио, 0131    Алатове одапе колане, 0132    Седло згули са алата свога, 0133    Мујо седло упртио на се, 0134    Па Канижи тегли до капије. 0135    Кад Канижи на капију дође, 0136    На њој нађе до два ихтијара: 0137    Једно био Хасанпаша Тиро, 0138    А друго је канишки Ђулага. 0139    Седло баци, па им салам викну, 0140    Па он паши полетио руци, 0141    Паша руке не да пољубити, 0142    Хазнадару хожгелдију даје: 0143    „Јеси л’, синко, здраво па весело, 0144    Куд си ходо по Унђуровини?“ 0145    Њему вели Мујо хазнадару: 0146    „Здраво јесам, ал весело нисам, 0147    Срећа камо, да сам погинуо, 0148    Да овог дана дочекао нисам!“ 0149    Па се фати ситне бујрунтије, 0150    Бујрунтија плахо повешчала 0151    Ходајући од руке до руке, 0152    Па је паши пружи на капији, 0153    Паша пружи канишком Ђулаги, 0154    А Ђулага врати хазнадару: 0155    „Хазнадару будимског везира! 0156    Ту остави седло алатово, 0157    Па понеси ситну бујрунтију 0158    Билој кули диздар-Омераге, 0159    Јер наш диздар проводи весеље, 0160    Сина жени Хусеина свога, 0161    Ту имаде коло дивојака, 0162    Око кола још више момака, 0163    Покажи им ситну бујрунтију, 0164    Не би ли се који застидио 0165    Ама које дилбер дивичице, 0166    Примио се ситне бујрунтије. 0167    Ако је се па нико не прими, 0168    Ти се врати мени на капију, 0169    Ја ћу имам-ефендији поћи, 0170    Упитати нашег ефендије: 0171    Да ли фетва обријати браду. 0172    Ако дала, вјеру ти задајем, 0173    Мутлак хоћу браду обријати, 0174    Па ћу, сине, Коморхану сићи, 0175    Ја изнити Коморханку Јелу, 0176    Ја ћу своју изгубити главу.“ 0177    Тад хазнадар узе бујрунтију, 0178    Сиђе кули диздар-Омераге, 0179    Чудна с’ чује журба у авлији, 0180    Јер кад која пушка отргује, 0181    А пивају момци и дивојке. 0182    Кад Мујага уђе у авлију, 0183    Све ј’ истина, што му ага каже: 0184    Све је стао момак и дивојка. 0185    Салам даде, момци отпримише, 0186    Једном момку пружи бујрунтију, 0187    Провиди је, а другом је даде, 0188    Тај прегледа, даде је до себе, 0189    Бујрунтија пође на около. 0190    Кад погледа Мујо по авлији, 0191    Виђа Злату диздар-Омераге, 0192    Пристала се згодила дивојка. 0193    Бујрунтија до дивојке дође, 0194    Код ње стоји Соколовић Ибро, 0195    Млади момак од дваест година, 0196    И он виђа, што му књига каже, 0197    Ујагми је, па је пољубио, 0198    Па је врже себи у џепове, 0199    А из кола момак довикује: 0200    „Хазнадару нашега везира! 0201    Ја се примих ситне бујрунтије, 0202    Хазнадару, веш је брига моја.“ 0203    Па из кола Ибро искочио. 0204    Виче Злате липа диздарева: 0205    „Давор Ибро, срце дивојачко, 0206    Не остављај мене иза себе! 0207    Ти се лакше мореш оженити 0208    Брез кахара и тешка мејдана, 0209    Ибро душо, и бољом дивојком.“ 0210    Ибро иде, ни мукает није, 0211    А дивојка за њим повикује: 0212    „Давор Ибро, срце испод меме! 0213    Ево ти је вјера дивојачка, 0214    Ако с’ здраво ти отуд повратиш, 0215    Гледат хоћу са пенџера свога 0216    До Бегаје и ага-ћуприје: 0217    Ја ћу своју оставити кулу, 0218    А твоју ћу, Ибро, населити 0219    Прије Јеле коморханског бана.“ 0220    У том Ибро на врата изађе, 0221    Оде момак својој билој кули, 0222    Своју мајку у руку пољуби, 0223    Њему стара бесидила мајка: 0224    „Ибро, сине једини у мајке! 0225    Што си тако чехру проминио, 0226    Да те није, сине, заболило, 0227    Да се ниси с киме завадио?“ 0228    Њојзи вели Соколовић Ибро: 0229    „Нисам, мајко, вјеру ти задајем, 0230    Ја се ни с ким завадио нисам, 0231    Нит је мене, мајко, заболило, 0232    Нег ја скачем коло дивојачко, 0233    Хазнадар уђе нашега везира, 0234    Па потеже ситну бујрунтију, 0235    Она хода од руке до руке, 0236    Нико је се па да прими не ће, 0237    Да он сиђе билом Коморхану, 0238    Да изнесе банову дивојку, 0239    Да ожени будимског везира. 0240    Мени, мајко, врло мучно било, 0241    Ја се, мајко, застидих дивојке, 0242    Липе Злате диздар-Омераге, 0243    Па се ситне примих бујрунтије.“ 0244    „ „Нека, сине, милом Богу фала! 0245    Фала Богу и данашњем дану, 0246    Кад је стара дочекала мајка, 0247    Да опреми од куће војника.“ “ 0248    А Ибро је њојзи говорио: 0249    „Има л’, мајко, ишта од одила, 0250    Што га носе крањци цесаровци, 0251    Је л’ остало иза родитеља?“ 0252    „ „Има, сине, вјеру ти задајем, 0253    Теби је стара доштедила мајка, 0254    Сад ће тебе мајка сигурати.“ “ 0255    У одаји сандук отворила, 0256    Па потеже катанско одило, 0257    Па пред сина меће јединога: 0258    То је њему бабо набавио 0259    Десном руком а и бритком ћордом, 0260    А старица мајка доштедила. 0261    Кад се момак Ибро направио, 0262    Не б’ га стара препознала мајка, 0263    Родила што је и мучно хранила, 0264    Камо л’ крањци по ћесаровини. 0265    Млад је момак, науснице нема, 0266    А липши је од сваке дивојке. 0267    Њему вели остарила мајка: 0268    „Ибро, сине у мајке једини, 0269    Дедер зовни кахвеџију Хусу!“ 0270    Хоће Ибро, па га довикује. 0271    Кад упаде кахвеџија Хусе: 0272    „Хусе сине, драго дите моје! 0273    Хајде, сине, у чаршију сиђи, 0274    Искупи ми тридесет делија, 0275    Нека мени у одају дођу: 0276    Ја ћу њима ајлук подилити 0277    Посли свога Сокол-Омераге, 0278    Јади моји, у осмој години, 0279    Никад им га нисам подилила. 0280    Фала Богу и данашњем данку, 0281    Кад је старка дочекала мајка 0282    А у кули свога четовника.“ 0283    А одскака кахвеџија Хусе, 0284    Све искупи тридесет делија, 0285    А пред њима чауш-Делалију: 0286    То је њима врло мило било. 0287    У одају када ускочише, 0288    Наприд уђе чауш Делалија: 0289    А за њиме Осман бајрактару, 0290    За њим иде тутунџија Мехо. 0291    Кад видише агу сигурата, 0292    Чауш зацвили, па му полетио: 0293    „Зар је ова глава дочекала, 0294    Да мој ага пође четовати 0295    Посли свога бабе родитеља, 0296    Посли бабе осме годинице!“ 0297    Сваки њему руци полећује, 0298    А њемука чауш бесидио: 0299    „Слатки ага, Соколовић-Ибро! 0300    Ја те молим, па ти руку љубим, 0301    Дај ти мени изун од себека, 0302    Да ја идем Коморхану сићи, 0303    Јер сам с твојим бабом саходио, 0304    А ти никад четовао ниси, 0305    Луда си се глава прегодио, 0306    Па би мого тамо погинути, 0307    А ја не би своје ни жалио, 0308    Веш је мене прошло виковање.“ 0309    Ибро њему момак говорио: 0310    „Е мој чајо, теби хода нема, 0311    Ви чувајте моје добро куле, 0312    А слушајте моје старе мајке!“ 0313    Стара мајка сандук отворила, 0314    Извадила јасна таламбаса, 0315    Па га даде чауш-Делалији: 0316    Узе чауш, у њег ударио. 0317    Па извади од злата бајрака, 0318    А даде га Осман-бајрактару, 0319    Он изнесе бајрак на авлију. 0320    Онда старка повади одило: 0321    Обуче се тридесет делија. 0322    Па њимака мезу поставила, 0323    Они с’ с агом понапише вина. 0324    Делије се жељне пригодиле 0325    Фатише се малих џефедара, 0326    Окрећу им грла до пенџера, 0327    Отргују са топлих пенџера. 0328    Стара мајка на ноге скочила, 0329    Она вели кахвеџији Хуси: 0330    „Хајде са мном до презида сиђи!“ 0331    Кад обоје до презида сиђе, 0332    Код дората долаф отворила. 0333    Како ј’ ага свијет проминуо, 0334    Осто добар на јаслама доре, 0335    Никад виђо сунца ни мисеца, 0336    Па већ осма хода годиница. 0337    Са њег Хусе обори чулеве, 0338    Коња добра тимар учинио, 0339    Под катанску њега сигурао. 0340    Ја кад Хусе ата опремио, 0341    Изиђе му Соколовић Ибро, 0342    До дората момак доходио: 0343    „Стани, доре, оба крила моја! 0344    Падоше нам изненада пути, 0345    Да идемо у Ћесаровину, 0346    Да видимо танке маџарице.“ 0347    Префати му четири колана, 0348    А забаци четири кајаса, 0349    Два синџирли а два ибришимли, 0350    Па посиде дору у авлији. 0351    Мајка њему канат отворила, 0352    До ње дође Соколовић Ибро, 0353    Он се пови по седлу дорату, 0354    Љуби мајку у обидве руке, 0355    Оби руке, па у биле дојке: 0356    „Халали, мајко, сину јединоме! 0357    Халал никог уморити не ће, 0358    Јал видити, јал виш не видити.“ 0359    Њему стара халаљује мајка: 0360    „Хајде, сине, хаиром ти било, 0361    Свуд ходио, мајки доходио, 0362    Лагано ти четовање било, 0363    Кано млико твоје старе мајке! 0364    Нег чујеш ли, што ћу говорити: 0365    Образ чувај мртва родитеља 0366    И хатора Хасанпаше Тире! 0367    Боље ти је тамо погинути 0368    Нег црн образ на Канижу снити, 0369    Да се с тобом шале Канижани 0370    По мејханах, кад с’ напију вина. 0371    Ни твој бабо шала био није, 0372    Седам се је пута оженио, 0373    За сваку је ћорду крвавио.“ 0374    „ „Вира је, мајко, не брини се с тиме!“ “ 0375    То јој рече, искочи дората, 0376    Па удари момак кроз Канижу. 0377    Добар му се дорат помамио, 0378    Залежо се осам годиница: 0379    По два копља у вишине клиса, 0380    Све по седам фата у дуљине, 0381    На свем скоку клекни на колина 0382    Од наглости па љутине тешке. 0383    Преко ђема модар пламен лиза 0384    Од жестока зуба доратова, 0385    Све га звизга стоји на ноздрве 0386    Баш ко змије љуте из камена: 0387    Гледају га канишке дивојке. 0388    Испод биле ударио куле, 0389    Испод куле диздар-Омераге. 0390    Липа Злате коло оставила, 0391    Па изашла у своју одају, 0392    А џамали пенџер отворила, 0393    На пенџер се липа помолила, 0394    Од ње сива сва бутум авлија. 0395    Када липа Ибру угледала, 0396    Она виче Соколовић-Ибру: 0397    „Што си, душо, главу обисио, 0398    Ко кад си ми иглу изгубио! 0399    Да сам јадна дукат изгубила, 0400    Не би тако главе обисила. 0401    Дигни главу, па види дивојку, 0402    И липша сам и виша од Јеле.“ 0403    Ибро момак никад и не хаје, 0404    Нег у гриву гледа доратову, 0405    Прави коња на кајасу свога. 0406    Јопе Златка њега довикује: 0407    „Давор Ибро, срце дивојачко! 0408    Ево ти је вјера од менека, 0409    Првље ћу ти кулу населити, 0410    Мене ’ш наћи у својој одаји.“ 0411    Отишће Ибро низ Бегајско дору 0412    До Бегаје и ага-ћуприје. 0413    Вавик Злате гледа са пенџера, 0414    А пролива сузе низ образе, 0415    Јер она жали Соколовић-Ибре. 0416    Ћуприју Ибро на Бегаји приђе, 0417    У бакоњски кланац ускочио. 0418    Кад је Ибро кланац прегазио 0419    На главицу на Араповицу, 0420    Крај ледена врила хаџијина, 0421    Крај биљега Бејзе Печујкиње, 0422    У Бакоњу Ибро ускочио, 0423    Па је Крњу јелу натфатио, 0424    На планини хунку прегазио, 0425    На Подравље истира дората: 0426    Веш дан прође, тавна ноћца дође. 0427    Гони свога низ Подравље дору 0428    До ћуприје ћораве Марије. 0429    Кад ћуприју момак прегазио, 0430    Вишта је глава Соколовић Ибро, 0431    Јер је њега чауш свитовао: 0432    „Кад ћуприју ти прегазиш, Ибро, 0433    Не окрећи уз црне лугове, 0434    Јер би сашо у Јањок камени; 0435    Јер док приђеш, брате, на ћуприју: 0436    Дората баци с десна на лијево, 0437    Па ти хајде низ црне лугове, 0438    Ти ће пути сићи Коморхану. 0439    Тамо ти је доре саходио 0440    А под твојим бабом родитељем. 0441    Гдје ускочи добар пред биртију, 0442    Ти се одај и тој бирташици: 0443    Бабина је, брате, посестрима, 0444    Дочекат ће тебе бирташица, 0445    Туди мореш конак учинити 0446    Ка у својој од камена кули, 0447    Ка код своје по рођењу мајке.“ 0448    Он управи с десна на лијево, 0449    Када му је доре саходио 0450    Под његовим бабом Омерагом. 0451    Коморханском пољу искочио, 0452    А веш био данак освануо. 0453    Дората гони Коморхану свога, 0454    Па док сиђе граду на капију, 0455    Веш му жарко огријало сунце. 0456    На капији два стоје солдата 0457    Под мушкети и под бајунети. 0458    Њима Ибро добро јутро виче, 0459    Они њему јутро отпримише: 0460    „Да си свитал здраво господине!“ 0461    Обадва се Ибри поклонише, 0462    Крај њих Ибро ускочио дору. 0463    Кад удари момак низ чаршију, 0464    С оби стране у густо дућани: 0465    Ту маџара базрђана нема, 0466    Нег маџарке дикле бодулице: 0467    У пасу танке, а таман високе, 0468    Црна ока, извитих обрва, 0469    Све на њима диба и кадифа, 0470    Улактиле у џепове руке. 0471    Кад их Ибро очима видио, 0472    Свом дорату кајас покупио. 0473    Да т’ је било стати погледати, 0474    Што с’ од момка и дората ради! 0475    Чудно добар наре показује: 0476    Испод кова жива ватра сива, 0477    Испод коња ћеремит полиће, 0478    По дућаних пада и базрђаних. 0479    А маџарке на ноге клисају, 0480    Једна другу виче на дућану: 0481    „Луце, куце, моја другарице, 0482     О Анице, по Богу сестрице! 0483    Ми како смо силе пазарити, 0484    Још нам ’ваки није пројахао 0485    Посли аге Сокол-Омераге. 0486    Док је овуд дору прогонио, 0487    ’Вака ј’ нара у тог аге била. 0488    Па тако ми седам молитава, 0489    Гледајући на ову катану: 0490    И ово је Турчин на дорату, 0491    ’Вака ј’ нара у сваког Турчина, 0492    Како с’ ђаво може обдржати!“ 0493    Кад Ибро сиђе на пола чаршије. 0494    Дорат му се на кајасу баци, 0495    Па ускочи у једну авлију. 0496    Стаде вриска ата празовита, 0497    Ко кад пред њим отрже прангија, 0498    А закопа и десном и ливом, 0499    Конда ј’ туди јоште долазио. 0500    А испаде пјана бунијевка, 0501    Она трче, кроз авлију виче: 0502    „Благо мени и данашњем данку, 0503    Слатки ти мени гости најахаше!“ 0504    До дората она долетила, 0505    Све га љуби у печу од злата: 0506    „Давор доре побратима мога, 0507    Мога побре Сокол-Омераге, 0508    Кад ми осме дође годинице!“ 0509    Ибро њојзи добро јутро виче, 0510    Она њему јутро отпримила. 0511    Ибро фрци са дората свога, 0512    Крчмарица уфати дората, 0513    Доведе га до своје каштеле, 0514    На готове јасле напуштала, 0515    Гдје је мисто доратово било. 0516    А на троје јасле приградите: 0517    У једних је јечма угрухата, 0518    У других је трава дителина, 0519    А у трећих бунар вода хладна. 0520    Нека бира, што је њему драго! 0521    Од каштеле притворила врата, 0522    А на врата килит навалила. 0523    Поврати се, па до Ибре дође, 0524    Уведе га у своју одају. 0525    Ибро сједе на мехку јатеку, 0526    Замаче се до пушака малих, 0527    Није вуна, вен је перутина. 0528    Крчмарица мезу поставила, 0529    Па је једну чашу дофатила, 0530    Штоно држи пуну литру вина. 0531    Наточи је, па га наздравила, 0532    Узе Ибро, па је искапио, 0533    С њоме Ибро лупи о столицу, 0534    Сва му прсну чаша цаклењача: 0535    „Бог ти убио онога мајстора, 0536    Што те већу није начинио!“ 0537    Јер се Ибро био заморио, 0538    Крчмарица у њег погледала, 0539    Па је другу чашу дофатила, 0540    Та јој важе пет литара вина. 0541    Наточи је, па га наздравила, 0542    Искапи је Соколовић Ибро, 0543    Па је врже Ибро на столицу, 0544    А полети пјана бунијевка, 0545    Па прегрли Соколовић-Ибру: 0546    „Слатки сине, Соколовић-Ибро! 0547    Што с’ не одаш тетки у биртији? 0548    Док ти је бабо био у животу, 0549    Па је мени, сине, долазио, 0550    Ја сам твога бабу побратила: 0551    То је чаша родитеља твога, 0552    Тако ј’ и он хладно пио вино. 0553    А мени би ага казивао, 0554    Да имаде на оџаку сина, 0555    Да му се је на бабу бацио, 0556    Да ће бити прави очевићу, 0557    Па се одај тетки у биртији!“ 0558    Онда Ибро њојзи говорио: 0559    „Моја тетко, Паво крчмарице! 0560    Вољ’ т’ одати, вољ’ ти заклонити: 0561    Баш је глава Соколовић-Ибро, 0562    Син једини Сокол-Омераге, 0563    Тетко моја, веш другога нема.“ 0564    „ „Е мој сине, Соколовић-Ибро! 0565    Фала Богу и данашњем дану, 0566    Кад је тетка тебе дочекала! 0567    Какву сам ти нашла дивичицу, 0568    Липу Јелу коморханског бана, 0569    Да је данас у римлуку нема 0570    Присталије па ни ваљалије! 0571    Сад ћу ићи на муштулук Јели, 0572    Јере има пуна годиница. 0573    Како се је накан удавати. 0574    Ја Јелици кажем дивичици, 0575    Да причека Соколовић-Ибре, 0576    Па ће виђат, што виђала није.“ “ 0577    То му рече, па на ноге клиси, 0578    Она иде низ нову чаршију 0579    Билој кули коморханског бана 0580    На муштулук бановој дивојци, 0581    Да јој она за Ибру казује. 0582    Пава Јели у одају уђе, 0583    Кад ли Јеле сиди код пенџера, 0584    Прима себи ђерђеф исхерила, 0585    Иглом боде, а злато провлачи, 0586    Златна пера на около реда. 0587    Јеле пива код ђерђефа свога, 0588    А препива Соколовић-Ибру: 0589    „Гдје си, Ибро, иза горе сунце! 0590    Сви те фале, ни ја те не хулим.“ 0591    Пава њојзи добро јутро викну, 0592    Јелица јој јутро одазвала: 0593    „Да си здраво, наша крчмарице!“ 0594    Код ње сједе Пава крчмарица, 0595    Па јој тихо код пенџера каже: 0596    „Липа Јеле, господска дивојко! 0597    Да ти знадеш, што ова глава знаде, 0598    Ти би мени муштулука дала: 0599    Да ја теби за Турчина кажем, 0600    За Турчина Соколовић-Ибру. 0601    Ти како си пала од матере, 0602    Ти га таког никад чула ниси, 0603    Ја камо ли очима видила.“ 0604    Јеле вели Пави крчмарици: 0605    „Моја Паво, је л’ истина права?“ 0606    „ „Истина је, вјеру ти задајем, 0607    Ено пије у мојој биртији.“ “ 0608    А Јеле се фати у мантију, 0609    Пави даде педесет цекина: 0610    „Хајде, Паво, мом Соколовићу! 0611    Ево му је вјера Јеличина: 0612    Кад дан прође, тавна ноћца дође, 0613    Ето мене у твоју биртију, 0614    Ја ћу с’ с њиме винца напојити.“ 0615    А Пава се натраг повратила, 0616    Па све Ибри каже у одаји. 0617    Истом вакат од акшама прође, 0618    По пенџеру ждрака ударила, 0619    А на врата ускочи дивојка: 0620    У одају шефак ударио 0621    Од зламења и драгог камења 0622    И липоте кићене дјевојке, 0623    Ко кад сунце паде у одају. 0624    Сва с’ у златан фистан умотала, 0625    Кушаком се утегла ћемером, 0626    У ћемера све плоче од злата, 0627    Све по њима драги каменови, 0628    Из њих модри бију пламенови, 0629    Сарлаишу низ дилбер дивојку. 0630    А обукла два мави јелека, 0631    Једно диба, а друго кадифа, 0632    Све по диби ситне кабарице, 0633    Врло ситне, ал од суха злата, 0634    По кадифи од злата кругови. 0635    На дви дојке два млада мисеца, 0636    А ниже њих звизде преходнице, 0637    Низ мисеце од злата синџири, 0638    На синџирих од злата цекини. 0639    Накривила од злата оглавље, 0640    На около перје поредала, 0641    Свако перо завито нахеро. 0642    Изнад ока пенге поредала, 0643    Усликала пенге свакојаке. 0644    А на руци биле рукавице, 0645    А више њих златне наруквице. 0646    Један вратак, четири гердана: 0647    Први што је од крмзи мерџана, 0648    Тај дивојци пао по гр’оцу 0649    Баш ко крвца по пролитном снигу; 0650    А други јој од била бисера, 0651    Тај јој пао пониже гр’оца; 0652    А трећи јој од инђир-корина, 0653    Што се на драм ко и злато даје, 0654    Мирис даје на чејрек сахата, 0655    Тај дивојци пао по дојкама 0656    Баш ко крвца по бијелу снигу; 0657    А четврти од жутих цекина, 0658    На њем триста жутих маџарија, 0659    Тај јој куца по кушак-ћемеру. 0660    Пониже њих дукат фундуклија, 0661    Тај јој важе четири цекина. 0662    А од себе пристала дивојка: 0663    У пасу танка, а таман висока, 0664    А подуга врата господскога, 0665    Црна ока, а чела широка, 0666    А извитих на елиф обрва. 0667    Чело јој је тахта седефова, 0668    Дви очице морске трњинице, 0669    Трепавице крила паунова, 0670    Два образа два ђула румена, 0671    Подвољчина како мисечина. 0672    Трепкају јој у нидрима дојке, 0673    Ко кад пршћу два била голуба 0674    У планини на јеловој грани. 0675    Кад видила Соколовић-Ибру, 0676    Дивичица ,добро вечер’ виче, 0677    Према њему руке раскрилила, 0678    Око врата скилитила руке: 0679    „Гдје си, Ибро, овлико земана? 0680    Ја озебох тебе чекајући“. 0681    „ „Ево ме, јањци о Јурјевих данцих! 0682    Гдје си, Јеле, бисерова грано 0683    Необрана и неозобана, 0684    Несломита и необљубита? 0685    Жива т’ нане, де погледај на ме! 0686    Жив ти бане, би ли пошла за ме?“ “ 0687    А дивојка Ибру прегрлила: 0688    „Давор Ибро, иза горе сунце! 0689    Жива ми нане, погледат ћу на те, 0690    Жив ми био, мом си срцу мио, 0691    Жив ми бане, би ја пошла за те, 0692    Бит ћу теби љуба код колина, 0693    Ја се никад удавати не ћу.“ 0694    Па у руку чашу ујагмила, 0695    Она поји Соколовић-Ибру, 0696    Ибро пије ко кад га пролива 0697    Из ручице таке дивичице. 0698    Кад се Ибро винца напојио, 0699    Па му винце ошину уз лице, 0700    Он Јелицу клапну под вилицу. 0701    Ама виче Пава крчмарица: 0702    „Лакше, лакше, моје дите драго! 0703    Е тако се не љубе дивојке, 0704    Тако вуци наше кољу јањце.“ 0705    Јелица се из грохота смије: 0706    „Нека, Паве, милом Богу фала! 0707    Млада ће кожа опет замладити, 0708    А брез Ибре миловања нема.“ 0709    Липа Јелка Ибри проговара: 0710    „Давор Ибро, цвиће дивојачко! 0711    Сад ће био данак забилити, 0712    Сад би вакат био походити. 0713    Ја се, душо, идем опремити, 0714    Ти се, драги. спреми у биртији!“ 0715    То му рече, па на ноге клиси, 0716    Па одскака кули дивичица. 0717    Када дође кули дивичица, 0718    Прехитра се дикла прегодила, 0719    Запалила фењер-видилицу, 0720    Сигурала суру бедевију, 0721    Бедевију свога ћаће бана, 0722    Па упаде у своју одају, 0723    Она купи рухо дивојачко. 0724    У ње рухо није пртенина, 0725    Већ готови банови цекини, 0726    У хегбе је насула цекина, 0727    Небројита блага готовине, 0728    Ђене липа насула џепове. 0729    Окренула кули низ мостове, 0730    Па извела кусу бедевију, 0731    Преко ње је хегбе пребацила, 0732    Поведе је за кајас дивојка, 0733    Изведе је на авлијнска врата, 0734    Па је води до биртије биле. 0735    Из биртије Ибро искочио: 0736    „Брже ми, тетко, дору косатога!“ 0737    Њему Пава изведе дорина, 0738    Ибро момак до њег допануо, 0739    Дори мамну префати колане, 0740    Па се изви у седло дорину 0741    Баш ко соко у јелове гране, 0742    Па отишће у џепове руке, 0743    Тетки даде четири цекина, 0744    Тетка њему тихо бесидила: 0745    „Стани, сине, да ти кусур вратим, 0746    Запио ниси четири цекина.“ 0747    А њој Ибро вели са дората: 0748    „Тете моја, немој лудовати! 0749    Ја гдје пијем, не враћам кусура.“ 0750    Из авлије искочио дору, 0751    Дочека га липа дивичица 0752    А на својој кусој бедевији, 0753    Појахаше граду до капије, 0754    Ал од града претворита врата, 0755    Над капијом чардак од дрвета, 0756    У чардаку капиџија Иво, 0757    Њега виче дилбер дивичица: 0758    „Излаз’, Иво, отвори капију! 0759    Ево нами освиће недиља, 0760    Мени ваља билој цркви сићи, 0761    Па код цркве коло поиграти.“ 0762    Спаде Иво граду на капију, 0763    Он дивојци отвори капију, 0764    Па обоје искочи на врата. 0765    Кад изашли на поље зелено, 0766    Липа Јеле Ибри бесидила: 0767    „Давор Ибро, иза горе сунце! 0768    Ја ти довлен била кулаузе, 0769    Ти одавлен, куда теби драго.“ 0770    Ибро дори паде по перчину, 0771    Полети добар уз поље зелено, 0772    Дуго поље четири сахата, 0773    Све га с ока сатиче дивојка: 0774    „Хајде, Ибро, море ли ти доре?“ 0775    „ „Море, јањци о Јурјевих данцих!“ “ 0776    Они хитро поље преметнуше, 0777    Уз лугове црне ударише, 0778    И лугове црне прегазише 0779    До ћуприје ћораве Марије, 0780    И ћуприју здраво прегазили. 0781    На Подравље кад су искочили, 0782    Веш им био данак освануо, 0783    А Подравља шест пуних сахата 0784    До Бакоње високе планине. 0785    Пола поља нису прегазили, 0786    Коморхански дрнуше топови, 0787    Јањочки им намах отпукоше, 0788    А оршански тешко дочекаше, 0789    По чардацих хржу земберици, 0790    А по кулах пламте можарови, 0791    А по стражах ситни каљунови. 0792    За њима се ларма подигнула, 0793    Све су пошле глије и параде 0794    И катане у кајиш попете, 0795    Све се флинте сјају беглучкиње: 0796    Нек тирају, како њима драго! 0797    Све Подравље Ибро прегазио, 0798    У Бакоњу гору ускочио, 0799    Ујагмио, хунку прегазио, 0800    Па удари низ гору Бакоњу. 0801    Тихо јашу, ситно еглендишу, 0802    Потире се већ не боји Ибро. 0803    Кад потира под Бакоњу сиђе, 0804    Туди рече сва вишња господа: 0805    „Куја му био и отац и маја, 0806    Ко за ђавлом хоће у планину! 0807    Колико је на Бакоњи листа, 0808    Толико је у њојзи ђавола. 0809    Ово је варка Соколовић-Ибре, 0810    А намама Хасанпаше Тире.“ 0811    Отален се натраг повратише, 0812    Веш за Ибром поћерника нема. 0813    Ибро јаше с Јелицом дивојком 0814    До Бегаје и ага-ћуприје: 0815    Премиче се једно до другога, 0816    Све се фаћа једно за другога, 0817    Све замећу они дрљуцање. 0818    Кад изашли до по поља равна, 0819    Ибро угледа беглук-чадорове 0820    Код Каниже граду крај бедена. 0821    Ситио се Соколовић Ибро, 0822    Да је сишо будимски везиру, 0823    Јер се нада Соколовић-Ибри 0824    И Јелици дилбер дивичици. 0825    Кад то виђа Соколовић Ибро, 0826    Он дивојци ни мукает није, 0827    Нег прида се очи оборио, 0828    Њему вели Јелица дивојка: 0829    „Давор Ибро, иза горе сунце! 0830    Што си, драги, главу обисио? 0831    Да се ниси мене покајао, 0832    Да, ти немаш дражу од менека?“ 0833    Ибро Јели вели са дората: 0834    „О Јелице, моје погледање! 0835    Баш је драже немам од тебека. 0836    Ја се не би тебе покајао, 0837    Да те водим својој билој кули. 0838    Нег видиш ли беглук-чадорове, 0839    Све чадори будимског везира. 0840    Ја те водим будимском везиру, 0841    Да му будеш љуба код колина: 0842    С отога сам главу обисио. 0843    Би волио, драга, погинути, 0844    Нег гледати тебе у везира.“ 0845    Насмија се из грохота Јеле: 0846    „Ибро душо, то је брига моја, 0847    Ти ш’ видити, шта ћу учинити.“ 0848    Ја кад су се ближе прикучили, 0849    Угледа их будимски везиру, 0850    То везиру врло мило било. 0851    На ноге скочи у чадору своме, 0852    А све лале за њим изађоше. 0853    Кад доскака Соколовић Ибро 0854    И он фрци са дората свога, 0855    Салам даде, скуту полетио, 0856    Везир не да ни скута ни руке, 0857    Вен га десном руком прегрлио, 0858    Међу вране очи пољубио: 0859    „Хај аферим, сив-зелен соколе! 0860    Вавик ће соко излећи сокола, 0861    А јунак ће родити јунака.“ 0862    Истом с’ Ибро чуду зачудио, 0863    А иза њег полети дивојка, 0864    Везиру је руку ујагмила, 0865    Па везира у руку пољуби, 0866    А све стоје лале везиреве. 0867    А Јелица липа бесидила: 0868    „Слатки бабо, будимски везиру! 0869    Не растављај тела па ни душе, 0870    А ни мене од мог Ибрахима!“ 0871    Кад то чуо будимски везиру, 0872    Не да њему фетва раставити, 0873    Јер дивојка њега поочила, 0874    Па јој везир тих’о бесидио: 0875    „Вира је, Јеле, господска дивојко: 0876    За ме нису таке дивичице, 0877    Вен за таког сив-зелен сокола. 0878    Сине Ибро, џаба ти дивојка!“ 0879    А хитра се Јелка прегодила, 0880    Па посиде кусу бедевију 0881    И одјаха са Соколовићем, 0882    А за њима будимски везиру 0883    И све бутум лале уз везира 0884    Билој кули Соколовић-Ибре, 0885    Они иду на весеље Ибри. 0886    Све изашло пред своје двореве, 0887    Сејир чине Соколовић-Ибру 0888    И Јелицу дилбер дивичицу. 0889    Он доскака својој билој кули, 0890    А испало тридесет делија. 0891    Када свога агу угледаше, 0892    Умах тријест дрну џефердара 0893    На весеље под каменом кулом. 0894    Ускочи Ибро у авлију дору, 0895    За њим Јеле кусу бедевију, 0896    А делије ате префатише, 0897    Обадвоје ате одјахаше, 0898    Сними Јелка хегбе с бедевије, 0899    Окренуше у камену кулу, 0900    На големо чудо нагазише: 0901    Нашли Златку диздар-Омераге. 0902    Што је рекла, није ни слагала, 0903    Да ће првље кулу населити: 0904    И јест липа првље ујагмила. 0905    Ибро уђе, па јој салам викну, 0906    А Златија салам отпримила 0907    И Ибрина остарила мајка, 0908    А Јелица божју помоћ виче, 0909    Стару мајку у руку пољуби, 0910    Златија јој помоћ отпримила, 0911    Отпримила па је прегрлила: 0912    „Да си здраво, моја иноћице!“ 0913    Мало вриме а дуго не било, 0914    Униђе им будимски везиру, 0915    Уз везира лале везиреве, 0916    Наставише шенлук и весеље, 0917    Шенлук чине за пун мисец дана, 0918    Добавише хоџу и кадију: 0919    Јелицу је хоџа потурчио, 0920    Кадија оби нићах учинио. 0921    Оста Ибро у свом билом двору, 0922    Вик извио, пород изродио, 0923    Никад Јеле није прикорио, 0924    Што је за њу ишо Коморхану.